I PRIRODNO GEOGRAFSKI PREDUSLOVI
Prateći graf.priloz : Laziusov plan 1526 )
Makro,mikro,- s velikokog ili malog, pa putevi i trgovište - budući grad i sve ono što ga trgovi, još nepostojećeg grada, koji je u izrastanju, njemu dananšnjem na lik, pa i rečice, poneki potok- tzv VOK, a bilo je tu i podosta, jezerca ili jezera, pa u slobodnom prevodu Mačijih suza - mačko kenj, koje su za razliku u Deliblatske peščare, nepoznate! Subotičko-horgoška peščara je u Panoniji drugčija, svojim prirodnim dastoima, samo zato, da u pustinji sve raste - na pesku, a vode ima, koiko treba biljkama i ljudima, za razliku od - druge, Deliblatske peščare u Južnoj Panoniji. Istini za volju, ovaj ovdašnji pesak je uvek žedan, ali uvek i daje vodu. - I leti i zimi bar u ovoj peščari, na severu Bačke.
Nekako, po zapisima, moćni civilizacijski gradovi po pravilu nastajali su na rekama, a posebno u međurječjima. Jedini GRAD u međurječju između dvaju najmoćnijih panonskih reka - Dunava i Tise, jeste SUBOTICA. Niti sevrnije, niti južnije ne postoji grad u ovoj Panonskoj ravnici, a da nije na reci! Istini za volju severnije postoji još jedan - Kečkemet, ali on je nastao na sredokraći puta Segedin - Budimpešta, za razliku od SUBOTICE koja je jedina uistinu suvozemna raskrsnica svih putova u ovom južnom delu Panonije.
Tri prirodne datosti su opredelile i njenom višemilenijumskom utemeljenju što baš ovde, na ovom mestu ,na ovoj lokaciji plodne nizije, južne Panonije.? Zasigurno su to i, onomad ne slučajno bili opredoljujući faktori - plodna crnica sa juga, plodan pesak sa severa i obilje vode - GENIUS LOCI bolje reći čarobno nego (genijalno -op,aut). Svi onomad, nomadi morali su zastati i odmoriti se, eto baš ovde, na ovom mestu gde je posle više milenijuma stasavao, ili izrastao ovaj grad SUBOTICA.
A kasnije i putnici namernici, od prastarih vremena, neovisno da li su putovali ili hodili od istoka ka zapadu ili od severa ka jugu morali su ovde zastati malo se i zadržati. Međutim, bilo kojim su putem hodili, konjima, poštanskim kočijama, volovskom ili konjskom zapregom - ovde se uvek moralo stati. Odmoriti sebe, ali i zapregu, a zato je i STANIŠTE, koje je zapravo od vajkada bilo i ostalo spontano formirano TRGOVIŠTE! I onda naiđu putnici - namernici. To je tako bilo, pa i biti će! Neovisno od - vremena i tehnologija putovanja koje se menjaju vremenom, ali grad postoje popstupno gradom i nadograđuje se, traje verujući u samog sebe..! Svakoko, ko ga želi upoznati, valja tu imati u vidu i te pomenute datosti - prirode, fizičko-geografske, geomorfološke(pedološke) i fito-geografske celine koje su pogodovale naseljavanju od vajkada.
No, sa ovog aspekta sledi i sasvim ličan zaključak - ukrsnica puteva je predodređeno je za ubikaciju naselj. Odgovor na to : zašto se putovi ukrštaju nemam, ali odvajkadšanje odmorište, na sredokraći suvozemnih putova pravca sever-jug, istok-zapada, kao i vodenih što je potpuno i objašnjivo, pa samim tim I imama odgovor! Naime, najbitnije je konstatovti, baš taj putni pravac jugoistok-severozapad, odvajkadšnji put koji je dobio naziv PUT SOLI ( Kaliczi ut ). Ovaj put postojao je i milenijumima, verovtno prije, ali zapisan je tek u XIV veku. i vodio je od Karpatskih rudnika soli sa istoka , ka zapadu - Beču ili Budimpešti.
Postojali su razni civilizacijski suvozemni putovi u međurečjima, kao recimo - poznati put svile ( suvozemni) ali i oni plovni -u istoriji poznati. pomorski - putovi začina. Međutim, u međurečju ovih moćnih panoskih reka, Dunava i Tise, spominju se tamo negde počev od XV veku, prema pisanim izvorima. Svi su oni nekamo vodili, od polaska do povratka. Normalno, onomad putovanja su trajala mesecima, a valjalo je preći u tim međuriječima i reke! Znalo se to iskustveno, generacijski, prenošenjem sa kolena na koleno. Te, ondašnje panonske karavane, najverovatnije su planirane i prilogođavale su svoja putovanja, u zvisnosti od godišnjeg doba, a reke su čudnovate! Ili su plavile ili im je bio nizak vodostaj, pa se mogu kolijama pregaziti, ili su zaleđene pa se mogu sankama preći i odneti sol na odredište. Uistinu te reke su čudnovate. Kad plave - navodnjavaju i plode zemljište, kad se smrznu - zalede, a vodostaj kad opadne može se preći preko njih i preko zaostalog leda. Zima napolju sve smrznuto, a kada im se spusti vodostaj, led ostane, zarobiši sve, I možeš se klizati po njima u rano proleće, a one u svom koritu teku, meandrirajući u svojim meandrima, koj se već dva veka ispravljaju i staljaje pod ( lenjir), ali pored svih pokušaja to se nikad neće desiti. Uvek će meandrirati - manje ili više. Ima tu još dve njihove čudne osobine! U neko doba godine cvetaju, a kako stari alasi kazivaju - kad reka cveta ona se pročišćava! Pa onda dođe njihove srdžbe i počnu plaviti, pa onda odjednom presuše gotovo, da ih možeš pregaziti peške(ako se malo zavrnu nogavice pantolonoa - do kolena ! ) Jeste, da je voda izvor života, ima i ribe, ali sa njima se nikad ne zna! Ni leti ni zimi. Nisu zasad poznati opisi putešestvija na PUTU SOLI, iz onih vremena, ali ove dve reke zasigurno svoju ćud nisu promenile !
Ipak u svakom slučaju, ove dve moćne panonske reke su ćudljive, ali i sasvim različite. Zajedničko im je jedino to da imaju svoje brojne izvore, da se spajaju kod Slankamena i ulivaju u zajdničku deltu Dunava, ali čitavim svojim tokom, mnogo meandriraju posebno u svom ravničarskom - južnom toku PANONIJE. Virovi na Dunavu su mnogo moćni, a tzv. crne rupe na Tisi su opet vrlo neobične. Pa kad se još se nadoda da ćudljiva Tisama usvom priobalju ima i živog peska, onda samo oprezno sa njom. Nije šala, treba ju poznavati.
Naime na Tisi dobrim delom obale je živi pesak u plićaku, a malo dalje su tzv. - crne rupe -, koji su isto virovi, od hodaš kroz taj plićak, odjedamut potoneš pa ako neznaš dobro plivati - gotovo, udave se kupaci. Bolje pitati alase! Inače je mnogo lepa u pejzažu, ali priroda joj podarila i ćudljivost, koja nama prolaznicima u hodljublima, sa ili bez soli.
ZAPRAVO SUŠTINA OVOG UVODA O ČUDIMA,MEĐURJEČJA JE da bi se bolje razumeo PUT SOLI i raskrsnica putova suvozemnih. Kako bi ta sva kolija kroz prohujale vekove ovde zastala. Na svom putovanju, kroz prohujale vekove ovde su te karavane morale zastati baš na ovoj raskrsnici gde je tokom vremena nastao ovaj naš grad potonja Subotica. Pa nije bilo onomad drugog puta osim ovog suvozemnog, ovde se moralo zastati i odmoriti i ljude i zapregu.
Samim tim, ljudi su pričali, razmenjivali informacije uz plamen sveća nakon zalaska sunca ili u ranjim jutarnjim satima, nakon izlaska sunca. Naime, cca 35 km od Tise što je za konje trasa za jedan dan, a za volove, verovatno je bilo potrebno dva do tri puta duže vremena, što je zavisilo ne samo od reka, već i ove neobične i bogate pešare sa svojim prirodnim datostima, a za putnike i prisutvo obilja vode za odmorište. I sasvim je razumljivo da su tu zastajali karavani ili kolija, neovisno od godišnjeg doba, a trgovci u svom odmoru su usput,trgovali i prenosili, razmenjivali vesti o koje - čemu, sa svih strana, kojima su prohodili.
I tako je to bilo sa tom SOLI, na tom putu soli, e onda dođe neko drugo vreme, taman, ama baš na prekretnici XVIII u XIX veka.
Ondašnji, današnjim rečima, da se bolje razumemo - PROSTORNI PLANERI, smisli su jedostvavniji, jeftiniji i brži put transporta soli I TO REČNI ! Uostalom i danas posle dva veka je rečni transport najekonomičniji. Sve, je to uspelo u ideji realizaciji. Braća Kiš, projektanti i akcionari, koji su normalno posle izgradnje kanala bankrotirali, ali kanal tada zvan Ferecatorna, pa Franc Josip II, a sada se zove Veliki bački kanal koji Tisu povezuje, sa Dunavom plovnim kanalom od, prvobitnom predvodnicom od Bačkog Monoštara (Dunav), zatim kod Vrbasa i do Bačkog Gradišta (Tisa), da bi se kasnije prevodnice premestile tokom druge polovine XIX veka Dunavska premestila kod Bezdan, a Tiska kod Bečeja (zašt.sp.kulture - izvedena po prijektu Ajfela). O ovome plovnom putu može se otom potom kazivati, od izgradnje, preko prevodnica i njihovih izmeštanja. Bitna je da je ovaj kanal skratio PUT SOLI, kao i svih transporta roba koje ova plodna ravnica iznedri i može da daje.
I moglo bi se reći, zapravo da se ta sol sa Karpata transportovala večno, ali sada i rečno, Morišem i Begejom, sa Karpata pa dalje Tisom i dalje nizvodno do Slankamena, a onda uzvodno Dunavom prema, Budimbešti i Beću. Uzgred, taj Dunav, ta crna crno-crvena, a možda i plava reka prema Štrausovom valceru "Na lepom plavom Dunavu" bio je neplovan krajem XVIII veka od Futoga do Bezdana, pa su lađe "šajke" vukli uzvodno konjske zaprege ili robijaši - burlacli sa Dunava. To je bio verovatno još jedan od osnovnih razloga za izgradnju ovog grandioznog zahvata, pogotovo za ono vreme. Sve se to nekako promenilo izgradnjom ovog Velikog Bačkog kanala, (Franc Josef II - 1802,3.5.), da bi Dunav tek drugom polovinom XIX veka plovan.
O Dunava, još samo toliko o čudima ove panonske reke, ali moćnijoj od svih njenih pritoka, pomenimo samo veče reke koje u svom toku prihvata u Panoniji. Dravu, onda Savu, Tisu sa svim njegovim pritokama - tzv crnomrskog sliva. Nije ni čudo. Moćna je. Izvire u Švarcvaldu (Crnoj šumi), - uliva se u Crno more, ali od kad postoje pisani izvori - od rimskoga perioda, pa na ovamo, u tim brojnim ratovima podosta je bio i crven od krvi od brojnih ratova, u proteklim milenijumima, a sada civilkizacijski zamućen od kanalizacija brojnih gradova kroz čija središta protiče, ali ipak, onaj valcer - Štrausa mlađeg, spada u doba početka industrijske revolucije - polovina XIX veka, kada se u njega nije upuštala kanalizacija, pa je bio bistar, a na njegovoj površini video se odsjaj plavog neba, pa je verovatno kompozitor i dobio inspiraciju - što se i oseti u taktovima, moćna reka-polako teče, ali talasići se poigravaju na suncu ili mesečini! Po kazivanju, njegova delta je najčudnija u Evropi, pa nije ni iznenađujuće, obzirom na njegov sveukupni sliv. Danas, baš 14.04.2006. godine, dok pišem ove redove se ovaj moj Dunav rasrdio! Nevalja, jako ga dobro poznajem moglo bi se skoro reći da je GOROPADAN i predvidljivo neprevidiv. Nas, stanovnike južne Panonije stalno dira milenijumima i ne da nam mira! Mnoge obradive površine Južne panonije je poplavio.
Možda se nasrdio, zbog brane na Đerdapu, pa sad onda vraćanam - etovam, nedate mi da tečem! Ja ću svakako proći, makar i branu srušio, a vi sad vidite, šta će ostati iza mene, a Ja još uvek tečem i talasam. Više plovite i pecajte uzimajući darove koje vam nosim, a mene pustite - samo da tečem. Štaću, kad kod vas toliko pritoka ima u ovoj mojoj Panoniji koje vam JA moram prihvatiti i odvesti sa sobom u Crno more.
No vratimo se GRADU potonjoj - Subotici.
Svaki putnik namernik, od vajkada u prošlosti, još od bronzanog doba, o kome svedoče i neki arheloški lokaliteti, morao se zaustaviti, baš ovde. No, ima, tu još jedna i to neslučajna činjenica za sve njih, putnike namernike, pa i pogodnost za naseljavanje, neovisno od tih prohujalih vremena ili u ova doba, ali i nadolazeća! Svima je bilo i bice - treba ovde zastati i odmoriti se, pogledati, a neki put i ostat. Ovaj grad milenijumima, stalno se gradi, razgrađuje i nadograđuje. U tome je i tajna njegovog trajanja.
Nije tome ni za čuditi se. Njegove prirodne geomorfološke karakteristike su osnovni preduslov za nastanak staništa, a samim tim i TRGOVIŠTA, Što mu je ostalo - GRADU, od davnina pa sve i do danas u XXI veku (povazadan trgovi, trgovanje tj. pijace, koje kakove, ali odvajkada spelijalizirane. Nemoguće je poznavati baš sve gradove sveta, ali u Panoniji - južnoj u jednom gradu toliko pijaca kroz vekove - pa to je gotovo pravo čudo. Lokacije im se stalno menjaju, a za sobom ostavljaju prostore, buduće trgove, premeštaju se i stalno sele, nestaju i nastaju, a gradograditeljima daju - nevolju - misao i osmišljavanje tih prostora za budućnost. Ti prostori, budućih trgova su zapravo odvajkada bile ukrsnice putova. To već pripada i mikrolokacijskim karakteristikama - obilja vode, izvora života. Tako se to u prohujalim vremenima dešavalo u prošlosti, a desilo se nad ovim danas i gradom, a sve mi se čini da se i dešava.
Da, ali, danas gotovo niko neće ni da poveruje da Subotica nije RAVAN GRAD u smislu - ravnica. Na toj, ljudski primerenoj površini rasprostiranja. Odvajkada se uvek ovaj prostor naseljavao i nadograđivao na tzv. "gredama" ili ti uzvišenjima, između kojih su postojali u udolinama njegove i sadašnje uočljive planimetrije između kojih su tekli u prošlosti - obilje gradskih pirodnih vodotokova i bara i močvra, koji su odskora, ima tom možda vek ipo, bare nasute, a vodotokvi su većinom i osmišljeno planerski cacevljeni, a regulisani i dobiveni prostori pretvoreni planski u gradsko građevinsko zemljište.
Otuda i toliki broj nekadašnjih mostova na teritoriji njegovog rasprostiranja! ) Dva spomenika Sv Ivana. zaštitnaka voda, još uvek su ta svedočanstva u gradskim prostorima koji su znatno promenuli svoj prirodni oblik, zahvaljući planskim inžinjerskim intervencijama u skoroj njegovoj prošlosti.
O barama, vodotokovima drugim povodom, ali posebno! Samo toliko da je nadmorska visina između najužnijeg i najsevernijeg dela grada razlika u nadmorskoj visini, čak 16.00 metara, što za ravnicu i nije tako, baš zanemarivo, sa tim da su na teritoriji njegovog rasporostrnja mnogobrojni tzv. grede i dolje (dolovi ili vokovi).
Ipak, sa aspekta kazivanja o grada, valja se vratiti tim geomorfoleškim karakteristikama, prirodnim datostima ili nazovimo ih pogodnostima, pa se PUTOVIMA. Naime prema zapisanom, ovaj današnji grad nasto je zahvaljujući svojim priroidnim datstomi, na raskrsnici suvozemnih putova, koji su od vajkadašnje prošlosti, do danas, vodili i vode u svim pravcima, diljem Panonije, neovisno od onomadnih karavana, a i kolija po prašnjavim ili blatnjavim, a možda i kasnije zasutim "makadamom", uz prestarerele drvorede dudova i topola, kojih zapravo i nema više - sem sećanja na svilene bube, lionsku svilu i beli ili crni duda (uz komad kruva odsičenog od somuna dok su doručkovala u njihovim krošnjama).
Odvajkada zapravo ova varoš živi i stasava od TRGOVINE. Bar tako je zabeleženo u prošlosti, tako je i u sadašnjosti, a ako je verovati istoriji - to joj je i budućnost (Historija est magistra vite!) - O pijacama , trgvištima i trgova - posebno Uistinu - u južnom delu Panonije nema, kroz sva minula vremena veće raskrsnice suvozemnih i vodenih putova, osim ovog GRADA SUBOTICE - Nema ! Svi su se oni, ini, nekako tu susticali i ukrštali, a tamo, na njihovim ukrštanjima, nastajali posle budući gradski trgovi. Tako je to bilo, a tako će i biti, po svemu sudeći u narednom planskom periodu, a trebalo bi biti sa svih aspekata planske intencije ka daljnjem prosperitetu ovog GRADA.